Reči rimskog pesnika iz latinskog citata – ... NON OMNIS MORIAR...^[32]- neće sve što sam ja umreti – su možda najbolji epitaf za život i rad Đorđa Vajferta. Svoje dužnosti obavljao je sa skromnošću, umerenošću  i tolerancijom. Uporno je radio da na tome da srpske i jugoslovenske masone obrazuje tako da žive i deluju u skladu sa principima naše plemenite Kraljevske umetnosti. Legat njegove ljubavi i dobrote, usmerene ka Bratstvu, njegovom narodu i seloj ljudskoj rasi nadmašuje materijalnu sferu delovanja. I danas, posle toliko godina, on je prisutan u mislima i srcima slobodnih zidara koji kroz priču o njegovom životu vide šta znači živeti život masona.

Nažalost, laička javnost u današnjoj državi Srbiji nije nikada odala dužno poštovanje njegovom delu. U današnjoj Srbiji i dalje postoje rudnici, fabrike, putevi, pruge, pivare koje je on, otac srpske industrijalizacije, podigao, ali samo je malom broju posvećenih  poznato čije je to delo  i kakvi su napori uloženi u stvaranje te infrastrukture.

Jugoslavija u koju je on verovao, ujedinjeno jugoslovensko masonstvo, sada su samo davne uspomene. Ali Slobodno zidarstvo zapadnog Balkana nije mrtvo. Raspadom komunističke Jugoslavije 1991. došlo je do obnavljanja masonerije, tako da danas imamo Regularnu Veliku Ložu Jugoslavija, od skora -  Regularnu Veliku Ložu Srbije, koja radi u Srbiji sa 18 Loža i međunarodno je priznati pravni naslednik Velike Lože od 1919. i legitimni nosilac tradicije koju je stvarao Đorđe Vajfert. U Veliku Ložu Crne Gore uskoro će biti uneta svetlost i ona ima 4 Lože. Velika Loža Hrvatske ima 5 Loža, Velika Loža Slovenije ima 3 Lože. Uneta je Svetlost u Velike Lože Bosne i Hercegovine i Makedonije. Loža br. 1 u registru Regularne Velike Lože  Srbije ima ime Pobratim, kao u Vajfertovo vreme.

Ipak, Vajfertov život ostavio je traga šaljući poruku svim Slobodnim zidarima, rasutim po dolinama, planinama, morima i rekama Balkana – poruku bratske ljubavi, oslobođenja, istine, primera kako treba primeniti masonske vrline pravde, tolerancije, milosrđa, integriteta i vernosti.

On nije bio učitelj masonskog simbolizma i filosofije, niti je zalazio  u sfere ezorterijskih masonskih tradicija.  On je živeo život prostodušnog, bogoumilnog čoveka najbolje što je znao i umeo, a u saglasnosti sa njegovim ličnim shvatanjem moralnih vrednosti i istina. Kroz njegovo jednostavno shvatanje života  i kroz njegove časne postupke on je uspeo da se uzdigne do visova masonske posvećenosti gde to - Što je izgubljeno – ne predstavlja više Tajnu u srcu pravog Slobodnog zidara. Završimo ovaj rad rečima Đorđa Vajferta:

"Duboko verujem da sva moja Braća moraju činiti napore na svom usavršavanju, a radeći tako, usavršavaju naše društvo. Taj trud,taj bogomdani dar da izgrađujemo sami sebe i sopstveni karakter je snaga u koju ja verujem...Nadam se da ćete prihvatiti ove reči sa  istom toplinom Bratske ljubavi sa kojom sam ih ja izrekao...Puno puta sam se pitao koji je to razlog što sam bio tako blagosloven sa toliko dobrih stvari tokom svog života? Odgovor je - jer sam radio i živeo u skladu sa principima Slobodnog zidarstva."^[33]

[32]  Na srpskom: "Neće sve što sam ja umreti".

[33] Časopis "Šestar", Br. -6, 1937 godina, strana 81.