Po povratku u Beograd shvata da je najveći problem s kojim se suočava njegov otac pri proizvodnji piva, zavisnost od skupog uglja koji se koristi pri proizvodnji piva. Daje se u potragu i po Srbiji traži profitabilna nalazišta uglja. Nakon samo godinu dana, 1873. dobija koncesiju na rudnik uglja u Kostolcu, u Istočnoj Srbiji. Ova početnička sreća probudila je u njemu strast za rudarstvom. Narednih godina otvorio je niz rudnika u Srbiji^[10]. Nažalost, većina njih se pokazala neprofitabilnim. Do 1895. već je uveliko bio u ogromnim finansijskim problemima. Većina investitora ga je napustila, a njegovi dugovi su prevazišli vrednost pivare. Na beogradskoj kaldrmi se rodila izreka – dužan kao Vajfert.

Međutim, nekako u isto vreme, počinje sa iskopavnjem oko Bora^[11]. Nakon početnih razočarenja, njegovi rudarski inžinjeri postižu uspeh. Na toj lokaciji otkrivaju najbogatija nalazišta bakra u tadašnjoj Evropi. Tokom nekoliko godina, malo selo Bor postalo je veliki rudarski grad, a Vajfert najbogatiji čovek u Srbiji nazvan ocem rudarske industrije.

Ovaj finansijski uspeh mu je omogućio da proširi i svoje pivarsko preduzeće. Otvorio je pogone u Sremskoj Mitrovici i Nišu, a njegovo pivo postalo je najpopularnije u Srbiji.

1867. Srbija je stekla nezavisnost od Turske. Novoj su državi bile potrebne komercijalne i finansijske institucije za industrijalizaciju i razvoj. Vajfert, koji je postao državljanin Srbije 1873. imao je značajnu ulogu u tome. 1880. on je jedan od osnivača Srpske trgovinske komore i njen prvi predsednik. 1884, uprkos protivljenju vlade Kralja Milana Obrenovića, Vajfert i grupa srpskih bankara, osnivaju Narodnu banku Srbije. Đorđe Vajfert je izabran za njenog prvog Guvernera i na tom položaju je ostao sve do 1926. Slobodno se može reći da je postavio temelje savremenog bankarstva u Srbiji krajem 19. veka. Nakon 1919. njegova aktivnost bila je usmerena na transformaciju Narodne banke Srbije u Narodnu banku Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i ka učvršćivanju dinara kao stabilne evropske valute.

Kao preduzetnik, on je po mnogo čemu bio ispred svog vremena. Izgradio je značajnu infrastrukturu  tog vremena u Srbiji. Gradio je puteve i prugekojima je povezao svoje rudnike sa glavnim lukama i komercijalnim centrima. Podigao je radnička naselja, škole, bolnice, crkve i mlinove. Bio je prvi fabrikant koji je svojim radnicima plaćao bolovanje. Kao što je je on sam često isticao, uvek se trudio da ostvari odnos između poslodavca i zaposlenog kao jedne velike prodice^[12].

[10]  Vajfert je otvorio ukupno 11 rudnika. Među njima bio je i rudnik žive na Avali ( brdu u blizini Beograda) otvoren 1882., rudnik olova - Ruplje, i rudnik zlata - Rukmalne. 

 [11] Bor je grad u jugo-istočnoj Srbiji, blizu granice sa Bugarskom.

 [12] Časopis "Šestar", Br. 4-6, 1937. godine, str. 93, članak Z. Nešića.