Живот човеков и његово добро
је у томе да се његова душа, која је телом одељена од других душа и од Бога,
сједињује све више с оним од чега је одељена. То сједињење врши се тако што
се душа испољава у љубави и тиме све више ослобађа тела. Стога, ако човек
разуме да је у том ослобођењу душе од тела смисао живота и његово добро,
онда живот његов, без обзира на ма какве беде, невоље и болести, не може да
буде ништа друго него само добро.
