ПУТ У ЖИВОТ    

ЛАВ ТОЛСТОЈ (1828 - 1910)  

 

У В О Д Н А   Р Е Ч

     У нас је Толстој познат више као уметник него као мислилац, премда је мисао била увек у средишту његова стварања. Познат је по својим беликим делима којих се одрекао у једној од оних криза што су остале загонетне до данашњег дана, и сав се пребацио у истраживање моралних принципа, у испитиванје шта је сврха живота човекова на земљи. Одрекао их се, јер су му се сазнања до којих је долазио преко уметности учинила лажна. У једном тренутку душевне кризе, која је тако карактеристична по словенски дух уопште, он је прозрео лаж у колу га је спиутавала уметност, њега који је увек тежио за истином и који је, још као малд човек, у сцојим чувеним "Севастопољским причама" рекао: "Мој главни јунак био је, јесте и биће Истина!". И он је одбацио сву своју уметност и пошао за истином.

     Ту истину Толстој је тражио целог живота. Тражио у себи, око себе, у делима великих филозофа, у учењима великих оснивача религија, и резултате, прикупљане из дана у дан, прерађиване и саображаване своме схватању, он је сакупио у дело које је у нас једва именом допрло, а које претставља синтезу његовог мислилаштва: "Пут у живот". Ретко и необично дело, највернији израз Толстојевог учења и најскупоценији зборник изрека племенитих духова човечанства, међу којима су Конфуције, Буда, Сократ, Платон, Аурелије, Лутер, Фрањо Асиски, Паскал, Карлајл, Емерсон, и толики други.

    Све до последњег часа, до трагичних тренутака у забаченом селу Астапову, где је склопио своје уморне очи, Толстој је непрестано радио на овом главном, највећем делу свога живота: да што боље објасни себи и целом човечанству основне истине о правом, бишем смислу човечијег живота, да осветли пут којим једино може да се оствари та истина у животу сваког човека и целог човечанства; а са друге стране да објасни све оно што људима смета да ту истину остваре у свом животу; да Браћи-људима открије путеве духовне борбе против оних греха, саблазни и празноверица које човеку и човечанству сметају да испуне своје опредељење, своје "посланство" у овом свету.

   У том своме делу, у које је уложио сву снагу своје мисли, свога генија, своје љубави, свога најупорнијег труда, Толстој је постепено присајединио плодове духовног рада оснивача светских религија и мудраца човечанства, у основи чијих је учења нашао једну исту истину о вишем смислу човечијег живота, која се у пуној својој светлости коначно открила њему самоме после дугог страсног тражења. Највећа радост за Лава Николајевича била је да потврду и објашњење истине која му се откривала налази и плодовима духовног рада великих умова свију времена и народа, а најдубља утеха да их поново преда човечанству и упозна га са највећим мислима њиховим.

   Рад Лаба Николајевича Толстоја на уједињењу више људских мудрости нарочито је нашао израза у четири дела последњих десет година његова живота: 1. "Мисли мудрих људи за сваки дан"; 2. "Круг читања", изабране, сабране и распоређене за сваки дан мисли многих писаца о истини, животу и владању; 3. "За сваки дан" и 4. "Пут у живот".

   Прва од ових књига - "Мисли мудрих људи" - настал је на овај начин. За време тешке болести Лава Николајевича Толстоја у јануару а903. год., када му је живот висио о концу, те није могао да се предаје обичним пословима, он је налазио снаге још само да чита еванђеље и да, по навици, сваки дан прелистава календар што су се налазио у спаваћој соби, и у њему да чита сабране изреке великих људи. Али, кад је календар од прошле године дошао да краја, онда се Лаву Николајевичу, пошто није имао другог календара при руци, прохте да сам себи саставља изводе из разних мислилаца. Сваки дан, лежећи у постељи, он је колико су му силе допуштале, правио те изводе, и тако се јавила књига "Мисли мудрих људи", које је издао "Посредник" у јесен 1903. год. за дан 75годишњице Лава Николајевича Толстоја.

   Та књига била је семе из којег је израсло огромно дрво. Саставивши дело које је људима давало могућност да се сваки дан духовно усредсређују на по једној или две мисли великих умова, Лав Николајевич смисли да састави "Круг читања" за целу годину, који би људима за сваки дан давао давао опширан низ мисли светских религија и знаменитих мислилаца, низ изрека које би уједно сачињавале читав чланак, посвећен једном од основних питања човечијег живота, да би се на тај начин читаоци сваки дан обнављали духом у животворном потоку у који су се уливали највећи извори свемирске мудрости, те да би могли постепено да усредсреде своју пажњу и пораде на свима основним питањима истине, живота и владања. Таквих питања завележено је 82, и сваки дан "Круга читања" био је посвећен једном од њих.  Некима, најважнијим или многостранијим питањима, посвећено је по неколико дана у току године; а некима, мање важним или мање многостраним, понекад по један дан.

   Ако је Лав Николајевич много радио за "Мисли мудрих људи", удубивши се поново у учења њему драгих мислилаца разних времена и народа и претапајући у њих своје пређашње и поново поникле мисли о истим питањима, онда је посао што га је предузео за "Круг читања" био одиста огроман. Он је поново прегледао и дубоко проучио веровања светских религија и учења великих мислилаца које је нарочито ценио, затим мноштво књига сабраних мисли разних, мање знаменитих људи, који су, ипак, исто тако дубоко радили на основним задацима човечјег живота. Одасвуд је извлачио бисер духовног рада човечанства и низао га око најважнијих питања људског удеса на земљи. Он је налазио и скупљао те драгоцености људског духа често и онде где би, изгледа, тешко било наћи луч светлости. А кад је изненада наишао на речи што су се отеле кнезу Бизмарку, који је, сав упрскан братском француско-немачком крвљу, признао искрено и потресно грешност целог свога живота, посвећеног делима насиља, он је ињих додао сабраној ризници мудрости, као сведочанство да и у најокорелијем претставнику насиља живи божанска искра, која може да баци своју светлост у душу Брата-човека.

    Духовном раду других мислилаца Тостој је придружио и мноштво својих мисли о свим претресаним питањима. Један део мисли изабрао је из својих пређашњих списа; а многе мисли је поново написао. На тај начин састављање "Круга читања" довело је до новог, сопственог духовног стварања Толстојева, до дела у јоје су уткане велике истине истраживача и учитеља са целог пута човечанства, почињући од мудрости познатих и непознатих народних религиозних мислилаца најстаријих времена Индије, Кине, Ирана, затим Палестине, Грчке и Рима, па до мислилаца и апостола наших дана. "Круг читања" је, према томе, синтетичко откровење вишег генија људског, уједињење "свјатаја свјатих" - светиња над светињама душе човечанства.

   Али, не обазирући се на велики значај тога дела, Толстој је ишао вечно напред, улазећи све дубље у објашњавање истине и стремећи непрестано да своје омиљене истине учини баштином свију умова, свију срдаца. И он се није зауставио на састављању "Круга читања", него је из тога исполинског посла почео да изграђује нови.

   У то време, скоро на пола века после Јаснопољанске школе, вратио се он својим најмилијим занимањима са сељачком децом. Главна сврха му је у тај мах била да детињој души преда оно највише што је саздала мудрост људска.

   У необично живахним, слободним беседама, које су будиле највећи дечји интерес, Лав Николајевич је саопштавао деци приступачно и просто мисли великих мислилаца о основним питањима живота и, међу тим мислима, и своје сопственев мисли. Свака мисао се заједнички испитивала, развијала, објашњавала, упроштавала у изразу, и у таквом облику Лав Николајевич би је записао, а затим још прерађивао, док не би постала приступачном свима умовима целог света.

   Са том гомилицом јаснопољанске деце Лав Николајевич је расправљао најважнија питања човечјег живота, која су, после прераде с овим младим сарадницима, постајала необично јасна за све - младе и старе - милионе људи, макар они, на изглед, и не били спремни да приме најдубље истине.

   Тако прерађене мисли из "Круга читања", са новим додацима, требало је да саставе нови, дечји "Круг читања"; али, од састављања "Дечјег круга" Толстој је одустао, и мисли које је спремио са децом за ту књигу он је унео у нов, народни круг читања: "За сваки дан", који је био замислио и на њему почео да ради по сасвим новом плану. У великом "Кругу читања" мисли о појединим питањима живота биле су растурене по данима без одређеног система преко целе године. У новом делу Лав Николајевич је сва основна питања живота и вере поделио на 30 поглавља, и распоредио их тако да се сва та питања понављају по једанпут сваког месеца. Тако се онда, у 12 читања преко године, свако питање јавља осветљено са много страна и постаје читаоцу јасно у свим односима. Осим тога, та питања у току сваког месеца сложена су у извесном поретку, по извесном плану, и изражавају у хармониочној доследности схватање живота које је исповедао Толстој.

   И у ову нову књигу, осим мисли што их је израдио са децом и много других мисли из великог, основног "Круга читања", Лав Николајевич је унео много нових мисли што их је скупио или сам поново написао.

   Сматрајући да су питања која су осветљена у књизи "За сваки дан" најважнија, најглавнија питања људског живота, Лав Николајевич је хтео да што дубље усредсреди мисао читалаца на свако од тих питања, па је стога, чим је завршио књигу "За сваки дан", приступио новом, последњем великом свом раду.

   Он је скупио по разним местима растурене мисли о сваком питању у засебне књижице. На тај начин Лав Николајевич је саставио тридесет књижица о овим питањима: о вери, о богу, о души, о јединству живота, о љубави, о гресима, саблазнима и празноверицама, о изовжбиљу, о похоти, о лености, о користољубљу, о гневу, о гордости, о неједнакости, о насиљу, о кажњавању, о славољубљу, о лажним верама, о лажној науци, о напору, о животу у садашњости, о уздржавању, о речи, о мисли, о самоодрицању, о понизности, о истиности, о злу, о смрти, о том шта може бити после смрти, о животу као добру.

   Све те књижице назвао је Лав Николајевич у првобитној редакцији "Мисли о животу" а после, и коначно, "Пут у живот". Под тим заједничким насловом оне су се појавиле скупљене уједно у издању "Посредника" 1911. год.

   Предајући слободнозидарским читаоцима ово последње велико дело Толстојево, које је он толико волео и у које је унео много труда и сву своју бескрајну љубав према Истини, љубав према људима-Браћи и свему што живи на свету, дело које је које је последњи и највернији израз Толстојеве мисли и његовог схватања живота, ја, Ваш Брат Н.О. желим да допринесем одуховљењу нашег исувише материјалистички нагриженог живота и да оживим поново култ овог великог словенског генија, чија нам је човечанска и племенита мисао у овим данима потребнија него икад. У часовима тешке садашњице, када се сва светска цивилизација трза у беспомоћном грчу своји парадокса, кад се све вредности померају и руше, а неизвесна сутрашњица не даје никакве наде, деловаће као умирење и олакшање добра и блага реч овог великог духа, који је дивовским напором успео да се ослободи предрасуда, греха и лажи, да збаци све што је привремено, пролазно и земаљско, и да оштрим и смелим оком загледа у неиспитане дубине Истине и Вечности.