Ј Е Д Н А   Ј Е   Д У Ш А   У   С В И М А

 

     Сва жива бића одељена су телима својим једно од другог, али оно што им даје живот једно исто је у свима.  

 

САЗНАЊЕ БОЖАНСТВЕНОСТИ ДУШЕ СЈЕДИЊУЈЕ ЉУДЕ.

1.

   Наука Христова објављује људима да у свима њима живи једно исто духовно начело и да су сви људи браћа, и тиме их сједињује за радосни заједнички живот.

ЛАМЕНЕ.

2.

   Сећам се да ми је неко казао да у сваком човеку има много веома доборог и веома човекољубивог и много лошег и непријатељског; и према томе како је човек расположен, јавља се час једно час друго. То је сасвим тачно.

   Гледање туђих патњи изазива не само у разним људима, него и у једном истом човеку често сасвим противно осећање: понекад саучешће, а понекад као неко задовољство, које се временом појача до највеће злурадости.

   Ја сам на себи опазио да на сва створења гледам каткад с искреним саучешћем, каткад са највећом равнодушношћу, а више пута са мржњом и чак са злурадошћу.

   То очигледно показује да у нама има два различита, сасвим супротна начина познавања. Један када признајемо себе за одељена бића, кад нам сва остала створења изгледају туђа, када он сва нису ја. И онда не можемо према њима да осећамо ништа друго осим равнодушности, зависти, мржње, злурадости. И други начин познавања, када признајемо наше јединство са свима. При томе начину познавања сва створења изгледају нам исто што и наше ја, и због тога побуђују према себи у нама љубав.

   Први начин познавања дели нас једне од других непробојним зидом, други иклања тај зид, и ми се спајамо у једно. Први начин учи нас да признајемо да остала створења нису ја, а други дасу сва створења то исто ја какво ја сазнајем у себи.

ШОПЕНХАУЕР.

3.

   Река није слична рибњаку, и рибњак није сличан бурету, и буре није слично кови за воду. А и у рибњаку, и у реци, и у бурету, и у кови је једна иста вода. Исто тако су и сви људи различити, ну дух који у њима живи у свима је један исти.

4.

   У сваком човеку живи онај дух изнад којега нема ничега на свету, и зато, ма шта био човек на земљи: велможа или робијаш, архијереј или просјак, сви су једнаки, јер у свакоме живи оно што је изнад свега на свету. Ценити и уважавати велможу више него просјака исто је што и ценити и уважавати један златник више од другог зато што је један завијен у белу, а други у црну хартију. Треба се увек сетити да је у сваком човеку иста душа као и у мени, и да се, према томе, са свима људима треба опходити једнако, са пажњом и поштовањем.

5.

   Деца су мудрија од одраслих. Дете не пита за звање човеково, него свом душом осећа да у сваком човеку живи оно што је једно исто и у њему и у свим људима.

 

ЈЕДНО ИСТО ДУХОВНО НАЧЕЛО ЖИВИ НЕ САМО У СВИМ ЉУДИМА НЕГО И У СВЕМУ ЖИВОМ.

1.

   Самилост према свему живоме потребна је највише због тога да би човек могао да напредује у врлинама. Ко је милостив тај неће ни увредити ни ожалостити, и опростиће. Добар човек не може да не буде милостив. А ако је човек неправедан и зао, онда он сигурно није ни милостив. Без самилости према свему живоме не може да буде врлине.

ШОПЕНХАУЕР.

2.

   Кад би сви они који једу животиње морали сами да их убијају, више од половине људи одрекло би се меса.

 

ЖИВОТ ЉУДСКИ ЈЕ ТИМ БОЉИ ШТО ЉУДИ ЈАСНИЈЕ САЗНАЈУ ЈЕДИНСТВО ОНОГА БОЖАНСКОГ НАЧЕЛА КОЈЕ У ЊИМА ЖИВИ.

1.

   Неки људи мисле да само они истински живе, да су они све, а сви други ништа. Таквих људи има много. Али, има и таквих људи, разумних и добрих, који схватају да је живот других људи, па шта више и животиња, исто тако важан сам по себи као и њихов. Такви људи не живе само у своме ја него и у другим људима, па чак и у животињама. Такви људи лако живе и лако умиру. Кад умиру, у њима умре само оно чиме су живели у себи; а оно чиме су живели у другима остаје. Међутим, они који живе само у себи, ти и тешко живе и мучно умиру; јер кад умиру, такви људи мисле да у њима умире све оно чиме су живели.

По ШОПЕНХАУЕРУ.

2.

   Лако је подностити беду кад она не долази од људи него од болести, пожара, поплаве, земљотреса. Највише боли човека када страда од људи, од браће. Он зна да би требало да га људи воле, а они га, уместо тога, муче. Људи, сви људи су исто што и ја, - мисли тај човек. – „Па зашто ме муче?“ Ето, зато и јест лакше подностити беду од болести, пожара, суше, него од људске злоће.

 

ПОСЛЕДИЦЕ САЗНАЊА ЈЕДНИСТВА ДУШЕ У СВИМА ЉУДИМА.

1.

   Гранчица отсечена од своје гране, одвојена је тим самим од целог дрвета. Исто тако и човек, кад се завади са другим човеком, тим самим откида се од целог човечанства. Ну, грану отсеца туђа рука, а човек сам својом мржњом одваја себе од ближњега и не мисли на то да тиме откида себе од целог човечанства.

МАРКО АУРЕЛИЈЕ.

2.

   Нема таквог лошег дела за које би био кажњен само онај који га је учинио. Ми не можемо дасе тако усамимо да оно зло које је у нама не би прелазило и на друге. Наша дела, и добра и зла, живе и делују као и наша деца, не више по нашој вољи, него само по себи.

ЏОРЏ ЕЛИОТ.