Б  О  Г 

 

     Осим онога што је телесно у нама и у целом свету, ми знамо да има нешто бестелесно, нешто што даје живот нашем телу и што је везано са њим. То нешто бестелесно, везано са нашим телом, ми зовемо душом. А оно бестелесно, ни са чим везано и што даје живот свему што постоји, ми зовемо Богом. 

 

БОГА ПОЗНАЈЕ ЧОВЕК У САМОМ СЕБИ.

1.

   Основа сваке вере је у том да, осим онога што видимо и осећамо у својим телима и у телима других створења, постоји још и нешто невидљиво, бестелесно, што даје живот нама и свему видљивоме и телесноме.

2.

   Ја знам да је у мени оно без чега не би ничега било. А то и јест оно што ја зовем Богом.

По АНГЕЛУСУ.

3.

   Сваки човек, ако размишља о томе шта је он, мора увидети да он није све, него да је само особити, одељени део нечега. И кад то схвати, он обично мисли да је то нешто од чега је он одељен овај материјални свет што га он види, ова земља на којој он живи и на којој су живели његови преци, ово небо, те звезде, то сунце, како их он види.

   Али, чим човек само дубље о томе промисли, или сазна шта су о томе мислили мудраци света, он увиди да то нешто чега се људи осећају одељеним није овај материјални свет који се шири на све стране без краја по простору, и исто тако без краја по времену, него да је то нешто друго. Ако човек дубље промисли о томе и дозна шта су о томе мислили мудри људи целога света, који никад није имао почетка и никада неће имати свршетка, и којем нема нити може бити краја ни на једну страну, није нешто стварно, него да је то само наша машта, и да је према томе оно нешто од чега се ми осећамо одељеним нешто што нема ни почетка ни свршетка, ни по времену ни по простору, и да је то нешто нематеријално, духовно.

   То нешто духовно, што човек признаје својим начелом, и јесте оно што су сви мудри људи звали и зову Богом.

4.

   Познати Бога могуће је само у себи. Док га не нађеш у себи, нећеш га наћи нигде.

   Нема Бога за онога ко не зна да га носи у себи.

5.

    Ја знам да носим у себи од свега света одељено духовно биће. А знам такође да исто такво одељено духовно биће носе у себи и други људи. Ну, ако ја знам да то духовно биће постоји у мени и знам да постоји и у других људи, онда мора да буде и само у себи. И то биће само у себи ми и зовемо Богом.

6.

    Не живиш ти: оно што ти називаш собом мртво је. То што оживљава тебе - то је Бог.

АНГЕЛУС.

7.

    Не мисли да ћеш Богу послужити делима! Сва дела пред Богом су ништа. Потребно је не стицати заслуге пред Богом, него бити у њему.

АНГЕЛУС.

8.

    Онај ко не уме да се учини сином Божјим увек ће остати у стаји са стоком.

АНГЕЛУС.

9.

    Ако живим световним животом, ја могу бити без Бога. Али, чим само помислим откуда сам дошао кад сам се родио и куда ћу отићи кад умрем, ја морам признати да постоји нешто откуда сам дошао и чему ћу отићи. Морам признати да сам на овај свет дошао од нечега мени непојмљивога и да идем нечему исто тако непојмљивом.

   И ето, то непојмљиво од чега сам дошао и чему идем зовем ја Богом.

10.

    Има оваква арапска прича. Лутао Мојсије по пустињи и чује како се неки пастир моли Богу. Пастир се молио овако: „О, господе, како бих волео да дођем теби, да постанем роб твој ! Са каквом бих те радошћу обувао, прао ти ноге и љубио их, чешљао твоју косу и чистио ти хаљине, спремао кућу твоју и доносио и млеко од стада свога! Жељно је тебе срце моје.“ Чу ове речи Мојсије, расрди се на пастира и рече: „Ти хулиш Бога. У Бога нема тела; њему нису потребне ни хаљине, ни кућа, ни послуга. Ти ружно говориш.“ А пастир се ожалости. Он није могаозамислити Бога без тела и телесних потреба, и није више могао да се моли и служи Богу; стога паде у очајање. Онда Бог рече Мојсију:“Зашто си одбио од мене верног слугу мога? Сваки човек има своје мисли и своје речи. Што за једнога није добро то је за другога добро; што е за тебе отров то је за другога мед слатки. Речи ништа не значе. Ја гледам срце онога косе мени обраћа.“

 

РАЗУМАН ЧОВЕК МОРА ДА ПРИЗНА БОГА.

1.

    Постоји биће без којег не би било ни неба ни земље. Биће то је спокојно, бестелесно; својства његова зовусе љубав, разум; али, само биће нема имена. То биће је веома удаљено и веома блиско.

ЛАО-ЦЕ

2.

    Једног човека запитали су откуда он зна да има Бога. Он је одговорио: „Зар је нужна свећа дасе види зора?“

3.

    Ако човек сматра нешто великим, то значи да он не посматра ствари са висине Бога.

АНГЕЛУС.

 

БОГА ЈЕ НЕМОГУЋНО ПОЗНАТИ РАЗУМОМ.

1.

    Немогућно је разумом схватити шта је Бог и шта је душа учовеку; исто тако тешко је замислити да Бога нема и да нема душе у човеку.

ПАСКАЛ.

2.

    Бог којега смо познали већ самим тим није више Бог: он тиме постаје исто тако коначан као што смо и ми сами. Бога је немогућно познати. Он никад не може дасе позна.

По ВИВЕКАНАНДИ.

3.

    Ако очи твоје заслепе од сунца, ти нећеш казати да нема сунца. Нећеш ми то рећи да нема Бога ако се разум твој збуњује и губи кад хоћеш да схватиш почетак и узрок свега.

По АНГЕЛУСУ.

4.

    „Зашто питаш за име моје?“ говори Бог Мојсију. – „Ако иза онога што се креће можеш да видиш оно што је увек било, јесте и што ће увек бити, она ме знаш. Моје име је исто као и мојасуштина. Ја сам онај који јесте. Ја сам оно што јесте.

    Ко жели да зна моје име тај мене не зна.“

СКОВОРОДА.

5.

    Разум који може да се схвати није вечни разум; биће које може да се именује није највише биће.

ЛАО-ЦЕ.

О НЕВЕРОВАЊУ У БОГА.

1.

    Две врсте људи знају Бога: људи сасмиреним срцем, свеједно да ли су паметни или глупи, и људи доиста разумни. Само људи горди и осредње памети не знају Бога.

ПАСКАЛ.

2.

    Мојсије је говорио Богу: „Ге да те нађем, Господе?“ А Бог му је одговорио: „Ти си ме већ нашао, чим ме тражиш“.