Драги пријатељу !
Чим си прочитао моје писмо,
велиш, сео си да ми одговориш. Ниси имао времена да задовољиш ни моју
молбу: да ти писмо буде што дуже. Хитао си, само да не одоцниш за прву
пошту !
Колика радозналост !
Ти би хтео што пре да сазнаш: шта је и у
чему се састоји Слободно Зидарство?
Да ли је то само проста
радозналост за сазнавањем тајни, или је оправдана жудња да упознаш, као
што велиш, «начела и задатке поштених људи, удружених за добро свога
народа и човечанства ?»
Но, како било. Ја сам ти исповедао
да сам слободни зидар и обећао да ћу ти о Слоб. Зидарству дати
обавештења, па ево ме да испуним своју реч.
Шта је Слоб. Зидарство ?
Лако ми је било обећати, али,
веруј ми, драги пријатељу, тешко ми је испунити обећање.
Слоб. Зидарство се не може
објаснити неколиким речима. Могло би се рећи да је оно за себе једна
тајна, или боље рећи, загонетка која се неда тако лако одгонетнути.
Његова се суштина може пре саживети, разумети и осећати, него што би се
могла тачно речима исказати. И, као год што се суштина ма ког човека не
може речима јасно и схватљиво представити у толикој мери, да оне потпуно
објасне дела, мисли и осећања његова, јер и најотворенији и најпростији
човек у многим стварима остаје често загонетан за друге; тако је исто
тешко објаснити суштину Слоб. Зидарства – ове уметности над уметностима
или како је многи називају «Краљевске Уметности».
Као год што се осећања и мишљења
неког човека могу само тада потпуно схватити и оценити кад се с њиме
живи у личном додиру, кад се дели и радост и жалост, кад се заједнички
преживљују тешкоће дневног живота, борбе и успеха, - тако се и Слоб.
Зидарство може само тада потпуно познати и оценити, кад се уђе у његово
братско коло, па се на самоме себи осете утицаји које Слоб. Зидарство
чини на поједине људе.
Но да бих ти ипак дао неки појам о
њему, казаћу ти: чему Слоб. Зидарство тежи и на чему ради.
Циљ Слоб. Зидарства чисто
је етичке природе. Оно хоће да свако, у потпуном смислу
речи, буде оно за што је створен, да буде пре свега – човек, т.ј. биће,
које телом припада земљи, али се духом високо уздиже над осталим
створовима земаљским и далеко излази из ограда времена и простора, а
својим срцем, својим човечанском љубави, обухвата не само своју породицу
и свој народ, већ све човечанство, целу васиону. Слоб. Зидарство хоће,
дакле, да идеал човека оствари у самоме човеку.
Према том циљу Слоб. Зидарство је
удружење људи разумних и мислених, људи од воље и рада, управљеног
ка појединачном и општем напретку на путу културном и научном, на путу
моралности, дружељубља и човекољубља, на путу правде, једнакости и
слободе. А његови чланови – слободни зидари, -
ради јачег манифестовања блиске заједнице, једнакости и дружељубља и
називају се међу собом браћа.
Стога Слоб. Зидарство изискује од
сваког члана на првоме месту: упознавање себе самога и
непрестано старање о културном и хармоничном образовању свију својих
моћи и подобности. А затим, упућује их на заједнички рад на
унапређењу братске заједнице и на узајамно помагање у
извршавању задатака што проистичу из постављеног циља. Место или
локал у коме слоб. зидари држе своје састанке, назива се
слоб.-зидарске радионица или ложа.
Практична примена тога рада
намењена је благостању и срећи човечанства,
полазећи при том од своје најближе околине – породице, друштва, народа.
Бити срећан – то је
општи циљ за којим су управљене тежње свих људи. Само су врло различна
средства која појединци примењују за постижање тога циља – према
разноликом схватању праве среће. И научник који проводи дане и ноћи на
књигама, и трговац који прибира светска блага, и модеран човек коме је
стало до задовољства и уживања, и калуђер који у мрачној ћелији брине о
спасу душе своје, - сви они теже истом циљу – срећи својој.
Како је велика разлика између
праваца ка срећи тих разних представника друштвених слојева и оног
правца којим Слоб. Зидарство греде у тој тежњи ! С једне су стране
егоистички подстицаји, тежња за славом, за богатством, за земаљским
задовољствима, за рајским блаженством; а с друге стране несебични
подстицај, руковођен једино љубављу према човеку и човечанству. Може се
с правом рећи да је једино Слоб. Зидарство погодило прави пут. Треба
појмити да срећа није ни у слави, ни у згртању блага, ни у задовољавању
људских таштина; она је у вредности духовнога живота,
у душевној сређености и задовољству – у карактерности.
До таквог појимања среће људске
дошли су сви мислиоци, и стари и нови. Но ја ћу навести само речи
познатог нам Жил Пајо-а:
«Срећа је постојано одржавање
чистог пламена нашег живота, насупрот бујице спољних
утицаја... Срећан може бити онај који живи племенито, великодушно,
пристојно, са праведним, разумним и узвишеним срцем. Несрећан је
који је ситничар, низак, мрачан, гадан ... Ко хоће срећу да добије,
треба најпре да стече слободу разума и јасног виђења, како
би у законима људске мисли, вештим руковођењем себе, увек владао и
савлађивао нагоне. Или, што је боље: рђаве нагоне упрегнути у кола
разума. Ко се потчини среброљубљу, пустој таштини, амбицији, тај
неће знати шта је срећа; она је у мислима и енергији, у ослобођењу од
онога што унижава. Да будеш срећан треба да будеш човек у пуном и
лојалном смислу те речи»...
Слоб. Зидарство нема никаквих
прикривених циљева ни тенденција; оно ради и тежи само једном циљу:
да оплемени појединце, а по њима и друштво. «Као што камен у
гори, где лежи неупотребљив, без вредности, добива своју вредност за
грађевине тек кад се отеше, кад му се даде правилни кубни облик, тако је
и душа човекова необрађена, сурови камен, док се не
оплемени, не ослободи ниских нагона и страсти». Само тако етички обрађен
и слободан човек може бити користан са сарадњу на узвишеним задацима
Слоб. Зидарства.
У том смислу и Слоб. Зидарство
тежи да уздигне морални ниво човеков, да га ослободи од
рђавих нагона и упути на владу разума, доприносећи тиме његовој идеалној
и материјалној срећи. С једне стране тим моралним усавршавањем својих
чланова, а с друге распростирањем културне светлости и човечности, Слоб.
Зидарство тежи своме циљу. Оно се бори за човечанска права
која су жива у срцима племенитих људи и онде, где нису зајемчена писаним
законима; бори се против непријатеља човечанства,
извршавајући тиме дело праве човечанске љубави. Оно је
збратимљавање људи свакога положаја и стања, да би тиме што
верније испуњавало узвишене дужности човечанске.
За морално узвишење и
напредовање људско усред данашњег опаког ширења егоистичких и
материјалистичких погледа на живот и свет, признаћеш да је Слоб.
Зидарсрво, с таквим тежњама и задацима, најпогоднија и најпозванија
чуварка тог најдрагоценијег украса човечанског.
Рђави и опаки људи, непријатељи
Слоб. Зидарства, причају како су све ове узвишене тежње само маска која
прикрива мистериозна зла и задатке недостојне човека. О њима ћу ти
доцније дати ближа обавештења. Но колико је њихово подметање неистинито,
безочно и подло, срачунато на обмањивање необавештених, види се најбоље
из основних начела, обавезних за све слободне зидаре на
свету.
Знам да их
прижељкујеш. И ја ћу ти их овде изнети онако, како су она обележена у
Конституцији наших слободних зидара
Основна начела
I
Слободно Зидарствоо
је удружење слободних људи на основи чистог етичког
закона, који налази свој израз у слоб-зидарским прописима а по угледу на
Старе Дужности слободних зидара којима порекло потиче из
средњовековних грађевинских братства.
II
Сви су људи рођени под једним законима природним и имају једнака
права и дужности у друштву. Стога се слободни зидари предусрећу
као Браћа и сматрају савез свих слоб. Зидара као
Братски Савез. У истом смислу они негују и шире љубав и
наспрам ближњих у профаним круговима.
III
Сав рад и цео живот у Савезу заснован је на љубави,
истини, правићностии и човечности, а те врлине Савез пресађује и
у профано друштво средством: символичких обреда и обичаја својих,
неговањем милосрђа, уредним животом породичним и личним, и примерним
радом на свему што је добро, лепо и корисно по целину и по појединце.
IV
Слоб. Зидади поштују великог Творца Свих Светова и толеришу
свачију веру. Међутим, Савез не припада никаквој секти или догми
и не врши у својој средини ни верски ни црквени култ. У њему је
сваки брат мио које вере био.
V
Савез је отворени противник
спутавања слободе савести, вероисповести и мишљења, и те
индивидуалне неприкосновености брани свима легалним средствима. А као
поборник личнога права и убеђења, осуђује сваки притисак
и спречавање верских и политичких убеђења.
VI
Слоб. зидари воле своју Отаџбину; они су јој одани и
верни, и сматрају својом заповедном дужношћу да бране њену
слободу, самосталност и неповредивост, сарађујући и на
подржавању унутрашњег реда и мира, руковођени вазда слоб.
зидарским принципима. Овако радећи у својој отаџбини, они доприносе и
благостању свега Човечанства.
VII
Ложе су мирне и затворене „радионице“ слоб. зидара, у којима је рад
упућен на усавршавање браће у човечанским дужностима. У
њима је искључена верска и политичка дискусија, али је
допуштено узајамно обаваштавање о верским, политичким и
уопште социјалним питањима. Међутим, лично самоодређивање изван
ложе слободно је.
VIII
Савез прима у своју средину слободне
људе доброг гласа и одушевљене жељом за неговање врлина
и морала у друштву. Он не разбира за њихову народност,
политичко убеђење и грађански положај. Али не допушта пропагирање за
чланство, а даје тражена обавештења заинтересованима.
IX
Историја Слоб. Зидарства, принципи и
циљеви његови нису никаква тајна. Али се браћа обавезују да
унутрашње обреде и знаке за распознавање
неће одавати.
X
Слоб. Зидари су обавезни да буду верни и одани
својој ложи и њеним правилима, да бране слоб.-зидарске
истине и интересе, и да у профаним круговима избегавају
расправљања слоб.-зидарских питања.
XI
Слободном зидару стоји на вољу да, у складу с постојећим прописима, може
иступути из Савеза кад год нађе за добро.
XII
Породични живот
међу браћом, као и однос према слоб.-зидарским и профаним породицама,
негује се на највишој моралној основи и сматра се
светињом.
Ето, драги пријатељу, то су
основна начела на којима је засновано Слоб. Зидарство и којима се у раду
и животу руководе сви слободни зидари на земљи.
Реци, да ли у њима има таквих
тачака и погодба, с којима се честит и савестан човек не би могао
сложити ??
Из прве три тачке тих принципа
биће ти јасан морални циљ и човекољубива
основа на којој су удружени слободни и самостални
људи у Слоб. Зидарству. За њих, мислим, није потребно нарочито
објашњење. Можда ћеш се задржати с питањем код прве тачке у којој се
помињу «Старе Дужности слоб. Зидара». Тај је израз
историјског значаја и биће ти јасан када ти, доцније, будем изнео
историју развитка Слоб. Зидарства. А сад ћу ти скренути пажњу на друге
ствари.
Као средство за остваривање свога
циља Слоб. Зидарство сматра рад, и пре свега рад на
усавршавању сопствених чланова, дакле, унутрашњи рад у
Братству. Ко год хоће да утиче на духовни и морални напредак других
људи, мора почети од себе. Стога је главна радња братскога савеза у њему
самоме. Он помаже своје чланове у тежњи за сопственим оплемењивањем;
упознаје их с истинским хуманизмом; захтева поштовање слободе савести и
мишљења других људи; подстиче их на одржавање и неговање врлина у
породици и друштву; и, упућује на покоравање грађанским законима и на
вршење отаџбинских и човечанских дужности.
У спољашњем раду
своме, ван ложа, Савез се стара да потпомаже право мишљење и правичност,
да распростире истину, да истребљује предрасуде, да побуђује у људима
осећање за све што је добро, лепо и племенито, да унапређује морал и
врлине, да подстиче људе на вршење дужности, да ублажава страсне
партиске и религиске борбе, да се стара о обезбеђењу човечанских права и
о уклањању неправде, беде и невоље... «Једном речи Слоб. Зидарство
обухвата све што доприноси усавршавању друштва и човечанств, што
потпомаже културни и морални напредак, и стара се да уклони све што би
том усавршавању и напретку стајало на путу.
Према томе, драги пријатељу, такво
удружење, с таквим циљем и принципима, с братском љубављу и поверењем
међу својим члановима, с довољним подстицајем на вршење хуманих,
патриотских и човечанских дужности, - зар такво удружење честитих људи,
разгранато по отаџбини нашој, не би било она школа за неговање
врлина и карактера, о којој је било речи у пређашњем писму ?
Остављам ти да о томе размислиш. А
ја ћу ти овде додати још неке напомене.
За циљ што га је поставило Слоб.
Зидарство у раду на показаним принципима, његови чланови, где год их
има, представљају једно братско удружење, једну целину, један Савез
Слоб. Зидара.
Слоб. Зидарство је од самог
постанка свог привлачило на себе погледе свега културног света и
подстицало живо интересовање знатнијих и најпросвећенијих умова
човечанских. Уместо помоћи од стране Државе и Цркве, какву би његов
културни циљ и морални принципи заслуживали, оно је, напротив, баш с те
стране излагано често свирепим нападима и гоњењу у многим европским
државама. Па ипак је Слоб. Зидарство не само преживело све те сметње и
непријатељства, већ је брзо и стално напредовало, стичући огроман број
једномишљеника у свим цивилизованим крајевима на земљи.
Мада су слоб. зидари распрострти
по целој земљи, међу разним народима, разнога ступња културе и разних
религија и политичких погледа, ипак сви они чине једну заједницу, јер
имају једно порекло и један циљ, јер их руководе исте идеје које их воде
једним путем и задахњују једним дахом. Ко постане чланом једне
слоб.-зидарске ложе, постао је тиме и чланом целога Савеза, и
свуда је примљен и потпомогнут као равноправни члан и брат; њему се
пружа братска рука љубави, искрености и помоћи.
Као што видиш. Слоб. Зидарство
образује непрекидни ланац који обавија целу земљину куглу.
То је моћан савез који у редовима својим броји велики број честитих
синова и знатних људи свију народа и свију земаља.
Што се човек боље упознаје с
принципима Слоб. Зидарства, тим више долази до уверења да су то они исти
принципи, који су још од пре тисућа година износили поједини знаменити
мислиоци, и које сваки човек, коме је на срцу морални напредак
човечанства, мора усвојити као истините и необориве. Идеје
Слоб. Зидарства заједничке су за све људе и све народе ма колико се
разликовали по раси, језику, вери, и другим особинма. То су оне исте
идеје које је проповедао Давид у својим божанственим
псалмама; идеје за које је Сократ морао испити чашу
отрова; идеје за која се жртвова Јован Крститељ; идеје за
које је Христос на крст разапет; идеје за које су и
многи доцнији мислиоци подносили жртве.
Није лако бити прави
слоб. зидар.
То се не постиже само жељом или
стеченим именом. Човек треба да је то по своме срцу, по
својој души. Он мора и сам тежити и радити на усавршавању
своме, како би с успехом могао радити и на остваривању узвишених начела
слоб.-зидарских. Затим, честит човек, окружен животом себичних интереса,
грамзивисти и покварености, тешко се находи на путу истине и човечности,
тешко му је усамљеном у вихору људских страсти. Потребни су му
подстицаји, потребна му је снажнија рука која ће га подржати да морално
не поклизне, да се одржи на путу честитости и врлина. Али ни ти
подстицаји, ни братска помоћ неће имати успеха, ако у њему самом нема
довољно моралне основе која би била моћна да савлађује
његове рђаве навике и штетне спољне утицаје.
Стога је Савез врло обазрив при
пријему нових чланова у своје братско коло. Њему није стало
до наглог увећавања њиховог броја, већ до њихове честитости,
карактерности и доброга гласа у грађанству; до људи који су за Савез
прилагодни по својим начелима, по начину мишљења, по осећању и вољи за
моралним усавршавањем; до људи, дакле, којима се без устезања може
пружити рука братске помоћи и љубави. Као достојни чланови Савеза могу
се, према томе, оквалификовати они, који су и пре пријема у њ, по својој
души и срцу, ма и незнано, били слободни зидари. За Слоб. Зидарство биће
користи од пријема у Савез само таквих чланова.
Сем тога, Савез тражи од сваког
свога члана: да је слободан човек, самосталан, који у
свакој својој речи и делу има своје сопствено убеђење и могућности за
рад на узвишеним принципима слоб.-зидарским независно од икаквих спољних
утицаја; да је чврстога карактера, који добро чини ради
добра, без задњих смерова, без изгледања на захвалност и награде; шта
више, да је за то готов подносити и жртве у времену, раду, па и новцу,
управљајући се по оном хришћанском начелу: нек незна левица што
даје десница.
Из тога видиш, драги пријатељу, да не може свако бити слободни зидар.
Дешава се да когод од примљених чланова увиди, да је у њега била јача
жеља за улаз у Слоб. Зидарство него ли моћ
владања собом, својим навикама и манама; или и осети да Слоб. Зидарство
не одговара његовим тежњама личним; - таквоме стоји на вољу да
иступи из чланства (в. тач.
XI
принц.). А тако исто и ложа може наћи (поред све своје обазривости у
пријему) да се у кога преварила оценом његових склоности и његове
карактерности; она ће се тада постарати на пристојан начин да му покаже,
како његово спекулисање са Слоб. Зидарством није имало смисла и да њему
нема места међу браћом.
Не могу ти рећи да је у слоб.-зидарским радионицама све савршено. У њима
се тек спрема и ради за живот достојан човека. У њима ћеш, без сумње,
наћи и чланове с обичним манама и слобостима људским.
Errare humanum est.
Али ћеш у свима, свакако, наћи вазда и тежњу и организовани рад којим је
задатак да се, поред неговања добрих и племенитих врлина, те мане и
слабости сузбију, униште.
Ово, ма и површно излагање циља и
принципа слободинх зидара, биће довољно да ти створи истинит појам о
удружењу које те је толико заинтересовало.
Ја одужих свој дуг. А ти – не
заборави да твоја писма врло радо очекујем.
