његов циљ
и принципи,
његова
прошлост и садашњост
Београд 1926. (додатак до 2006.)
Место предговора
Име аутора ове драгоцене књиге познато
је не само у масонској породици у нашој држави, већ и преко граница њених. А
сваки Масон, који тога аутора зна, помиње га с дужним поштовањем.
Брат Сретен Ј. Стојковић познат је
такође и широј јавности као плодни писац ван области масонске литературе. А
особено је познат као дугогодишњи одлични Наставник и Директор средњих школа
у Београду.
Читаве генерације опомињу се његових
ретких подобности и родитељске нежности. О том би се могле написати читаве
књиге. И оне ће се свакако и написати од оних који те његове одлике знају
ближе и боље од мене.
Међутим, а поводом пуштања у јавност
трећега издања ове књиге, мени је пала у део часна улога да проговорим неку
реч о Брату Сретену као Масону, мада је то, по мојим појмовима, најтежа
дужност за мене.
Брат Сретен Стојковић мој је Велики
Учитељ у Масонерији од пре 35 година. Од њега сам слушао и на његовом се
примерном животу учио: какав треба бити и шта треба радити па да се постане
што бољи човек, заслужан избора у чланство слободнозидарског Савеза.
И кад ми је у своје време било
допуштено да угледам Велику Светлост која открива Истину, видео сам се том
приликом обгрљен од људи далеко бољих од мене међу којима је Брат Сретен
Стојковић заузимао веома виђено место.
Истом приликом сам саслушао прве
златне речи његове упућене ми као поздрав и добродошлицу. Мада узбуђен до
кулминације, ипак сам утувио извесне његове напомене, којих се опомињем и
данас:
«Ми живимо у најдубљем уверењу да прилазиш нашем
Савезу из чистог убеђења ; јер ко покуша да уђе међу нас из рачуна или
радозналости, тај је у обмани. Потруди се да на послу, који те очекује,
очуваш ово наше уверење.»
У Ложи «Побратим», којој је Брат
Сретен био Оснивач и вишегодишњи Часник, а поред тога и веома чест беседник
и предавач, гутали бисмо, ми млађи, његове мудре изреке и поуке. Никада ни
једна његова реч није била сувишна ; свакада је она бивала на свом месту.
Своја мишљења, о ком било предмету или лицу, није се устручавао рећи свакад
и пред сваким.
Нас млађе држао би стално на догледу
предочавајући нам кобне последице од недопуштенога рада у Савезу. И то је,
вероватно, највише и допринело да смо постали бољи доцније него што
смо били раније.
Опомињем се такође живо како ми је,
приликом једнога мога премештаја са службом из Београда, на моју жалбу да ми
је овим учињена неправда, рекао: «Сваки Масон треба с резигнацијом да
схвати своје тешке дужности у друштву. По томе на теби је сада дужност да
идеш на ново опредељење без роптања. А доћи ће време кад ће се то не само
запазити, већ и исправити. То је једна врста искушења у савлађивању самога
себе».
И збиља, ове пророчанске речи мога
Великога Учитеља брзо су се обистиниле : враћен сам опет на положај са кога
сам био уклоњен ...
Ово су, наравно, само кратке и врло
површне напомене о правилима и дубоко схваћеним погледима Брата Сретена
Стојковића на живот и рад једнога исправнога Масона. А ако би се о њему, као
таквом, хтело исцрпније да пише, онда би наша литература била обогаћена још
једном, од ове много опсежнијом масонском књигом. И она ће најзад доћи; то
је извесно. А мени нека је за сада допуштено рећи још само ово, да сам
поносан што у част свога цењенога Мајстора приносим овим једну скромну опеку
у темеље идеалне Грађевине Човечанства.
На Сретење
1926.
Јова
Алексијевић
С А Д Р Ж А Ј
|
Писмо
1 |
Дописивање с пријатељем из профаног живота о културном развитку,
човечности и слободи; измењивање мисли о карактерима. |
|
Писмо
2 |
О неговању врлина и стварању
карактера; дужности породичне, грађанске, патриотске и човечанске;
владање собом; школа за подржавање врлина и карактера. |
|
Писмо
3 |
Циљ
Слободног Зидарства и његови принципи. Унутрашњи и спољашњи рад
Слободних Зидара. Ко може постати чланом Слободног Зидарства. |
|
Писмо
4 |
Објашњење принципа: 1. Основне идеје: Братство, Једнакост и Слобода;
2. Космополитизам и Патриотизам; 3. Тајне слобод. Зидара. |
|
Писмо
5 |
Противници
и непријатељи Слоб. Зидарства: 1. необавештеност и тесногрудост; 2.
власничка тиранија; 3. нетолеранција црквених служитеља. |
|
Писмо
6 |
Прoшлост
Слоб. Зидарства : Његови принципи као истине које су вајкада
постојале. Тајна друштва и зидарство Средњега Века. Слоб. Зидарство
до преображаја (1717). |
|
Писмо
7 |
Савремено Слоб. Зидарство : Преображај и Андерсонова
Конституција. Развој у Енглеској и Француској. Успеси и знатне
личности у њима. |
|
Писмо
8 |
Развитак Слоб. Зидарства у Немачкој, Италији, Русији,
Америци и другим земљама; успеси и знатне личности у њему. |
|
Писмо
9 |
Слоб. Зидарство у нас : ложе у Хрватској и Србији ;
проглас самосталности и оснивања Врховног Савета ; рад за време рата
; оснивање Велике Ложе и уједињење свих ложа у Краљевини. |
Писма Сретену Стојковићу
|
Писмо
11 |
Слоб. Зидарство у Србији у последњих 80 година. Време
развоја и каснијег дисконтинуитета. Знаменити Срби у Савезу Слоб.
Зидарства. |
|
Писмо
12 |
Слоб. Зидарство у Србији на почетку 21. века. Његови
циљеви за морални и културни препород Србије. Сарадња и прикључење
Европи и осталом развијеном свету. Његови задаци у будућности. |
