Оваква обнова није изненађење ако се разуме дуготрајан утицај
Масонерије у Русији. Премда се разматрање
Слободног Зидарства у делу Кнеза Лава Толстоја, роману "Рат и Мир"
сматра најчувенијим примером, Масонско Братство фигурише и у роману
"Зли дуси" Достојевског и делима других великана као што су: В. И.
Ликин, Н. М. Карамизин, М. М. Черасков, В. И. Маиков, А. Н. Радишчев,
А. А. Рзшевелсиј, А. П. Сумароков и М. М. Шчерабатов. Ова литература
се пореди са радовима шкотланђанина Роберта Бурнса & Сер Валтера
Скота, енглеза Ридјард Киплинга & Сер Артур Конан Дојла, све до
немаца Јохан Волфганг фон Гетеа и американца Едгар Алан Поа.
"Рат и Мир"
широко је прихваћен као аутобиографско дело, а сам лик Пјера
Безухова сматра се да је сам Толстој са свим својим огромним
животним недоумицама и питањима. Не постоје докази да је Толстој
припадао Ложи, али је јасно да је он сам посветио значајно време
у проучавању активности Масона.
Сцена масонске
иницијације у роману "Рат и Мир" је често навођена и веома
позната читалачким круговима.
Пјер поче
полако да долази к себи и да разгледа собу у којој је,
и људе у њој. Око дугачког стола, застртог црним, седело је око
дванаест људи, све у онаквом оделу као и они што их је малопре
видео. Неке од њих познавао је Пјер из петроградског друштва. На
председничком месту седео је непознат млад човек с нарочитим
крстом о врату. Десно од њега седео је опат, Италијан, кога је
Пјер видео пре две године код Ане Павловне. Још је ту био веома
важан учитељ, Швајцарац, који је раније био код Курагиних. Сви
су свечано ћутали, слушајући речи председникове који држаше
чекић у рукама. У зиду је горела усечена звезда; с једне стране
стола беше мали ћилим с различитим сликама, а с друге стране
нека врста олтара с Јеванђељем и лобањом.
Пјер је тражио
иницијацију као део свог трагања за самопоуздањем, што је и
главна тема књиге. Он се нада да ће тајне
Масона потврдити Златно Руно или Свети Грал. Он је представник
читаве генерације руских интелектуалаца који покушавају да
помире славенски Исток са збуњујућом бонанцом идеја са Запада. И
наравно, он очекује превише. У Књизи Шест, Поглавље Седмо, сада
је већ 1808. и Пјер је окупиран сређивањем трпезних и задушних
Ложа, дајући прилоге за подизање Храмова, помажући милосрђем - и
постаје разочаран и без илузија.
Када се придружио
Слободном Зидарству доживео је осећај особе која са поверењем
може да закорачи на глатку површину мочваре. Међутим, када је
ступио својом ногом он је пропао. ... Сви чланови Ложе били су
они које је Пјер знао из профаног живота, и било му је тешко да
их сматра само као Браћу у Слободном Зидарству. ... Под
масонским кецељама и инсигнијама видео је униформе и одликовања
на која је циљао у профаном животу.
У испитивању
чистоте Масонерије и побуда њених чланова као и у навођењу
њихових злоупотреба у односу на мрежу просјака, Толстој је
наслутио скептичка опажања у вези
Краљевске Уметности другог славног Руса, Лава Троцког, који је
написао у Поглављу Девет своје аутобиографије "Мој живот"
следеће:
"У првим годинама
овог века, Русија је била огромна лабораторија за разна
друштвена мишљења. Мој рад на историји Слободног Зидарства
утврдио ме је у уверењу о месту подређености идеја у историјском
процесу. "Идеје не падају са неба ..."
Пјер је оличење
губитка илузија које је Толстој нашао у Слободном Зидарству и
које су биле много мање него што је очекивао. Пјер је то описао
кроз себе самог, као некога који "тражи и колеба се, ко још увек
није нашао у Слободном Зидарству уређен и разумљив пут, али који
се нада да ће наћи". Закључује да је то његова грешка и да мора
продуби своје разумевање Масонерије кроз даље учење. Стога,
одлази у иностранство да потражи масонско знање у другим земљама.
По свом повратку у своју Ложу, организује се посебан састанак да
би чули искуства са његових путовања.
Пјер у очајању тражи од свог Великог Мајстора одлуку о томе да
ли ће оно што је он сазнао бити примењено. И добија одговор НЕ.
Након тога напушта Ложу.
У писму својој
жени 1866. године, Толстој је написао следеће:
"Након што сам
испио кафу отишао сам у Румајантев музеј и провео тамо све до
три сата читајући интересантне масонске рукописе. Немогу ти
описати зашто је читање произвело у мени толико депресије и
нисам могао тога да се отарасим цео дан. Оно што је тужно је да
су сви ти Масони били будале."
Тешке речи, али је
можда Пјер/Толстој закључио да док Масони говоре о проблемима и
спроводе тако добра дела, да су пали на испиту Шта је Слободно
Зидарство!!
Није на одмет још
једном прочитати изворни текст из романа Лава Толстоја "РАТ и
МИР" и спознати право значење и идеје великог Толстоја ... Можда
нешто поново ново закључимо и сазнамо о Краљевској Уметности ...
