Za istinsko shvatanje razloga postojanja bilo kog
hrama u Jerusalimu, svako bi trebalo početi sa
Izlaskom (Egzodusom) Izrailja iz
Egipta. Ovaj događaj je sada čvrsto smešten tokom godine 1447.NC; za
vladavine Dudimoze; poslednjeg Faraona 13-te dinastije (1448-1440 NC).
(Pogledaj Prilog C) Sve do tada, Ramzes II uvek se
smatrao odgovornim za okrutnost prema Jevrejima tokom Tlačenja
ili Ropstva i koji se okončao
Izlaskom. S obzirom na činjenice,
on je pripadao 19-oj dinastiji i vladao je skoro 500 godina kasnije. O
ovome i o njemu biće još reći u nastavku.
Sve do vremena Izlaska,
Izrailji su živeli i radili u Egiptu skoro 215 godina ( a ne 430 godina kako
je u Starom Zavetu (1)).
Josif (Yoséf) je bio, a to je činjenica, prvi koji je poveo svoj narod iz
Hanana u Egipat, i to bez neke posebne namere. To se desilo kada su ga
njegovih sedmoro braće, ljubomorni na njegovu očiglednu inteligenciju, oteli
i bacili u bunar. Dok su razmišljali o načinu njegove smrti, tuda je
prolazio karavan Midianita, koji su im ponudili mnogo pogodnije rešenje.
Umesto prvobitnog plana, braća su Josifa prodali Midianitima, a oni su ga
dalje preprodali Potifaru, starešini kraljevske garde u Memfisu. To je bilo
1683.NC i Josif je tada imao jedva sedamnaest godina.
Posle izvesnog vremena, nove okolnosti u kojima se našao
dovele su ga do toga da mu je Potifirova žena počela da ukazuje ljubav, ali
je Josif nije želeo. Zbog toga je bio zatočen i lažno optužen za seksualno zlostavljanje. Dok je bio u
zatvoru, sprijateljio se sa dva bivša dvorana i preko njih stekao reputaciju
osobe koja tačno tumači snove.
Nakon svog oslobađanja, jedan od ovih dvorana je
kasnije ispričao ovo faraonu Amenemjatu III, faraonu Gornjeg i Donjeg Egipta.
Kralj je postao radoznao, jer je i on sam već bio izmučen stalnim javljanjem
snova o tome kako sedam mršavih krava jedu sedam debelih krava. Josif je bio
doveden pred Faraona da bi mu dao svoje tumačenje.
On je ovo protumačio kao upozorenje da će Egipat uživati
u sedam uspešnih godina, koje će biti praćene sa sedam godina gladi. Josif
je savetovao mudrost i razumno planiranje. Faraon je bio toliko zadivljen da
je odmah unapredio Josifa na mesto Vezira. Bilo je to 1670.NC, i tako je Josif
postao najmočniji čovek u zemlji, drugi, odmah posle samog Faraona. On je
tada imao trideset godina.
Osam godina kasnije, nakon što se obistinila predviđena
glad
i njene posledice, Josif je počeo da ohrabruje svog oca Jakoba, da
zajedno sa većim brojem rođaka i drugih Jevreja, emigrira u Egipat iz Hanana
sa ciljem da uživa u koristima Josifovog bavljenja ratarstvom, i tako je započelo
ono što je poznato kao Boravak.
Jakob i mnogi njegovi rođaci i sledbenici smestili
su se u oblasti Gošen na severoistoku Egipta. Jakob je za sebe izgradio kuću
u Avarisu. Nekih 17 godina kasnije, Jakob umire a Josif tada gradi palatu na
temelju bivše kuće svog oca.
Josif
je produžio da služi još 10 Faraona. Čak je jedno vreme bio i jedini
vladar Egipta i to u toku šest godina (1625-1619 NC) sve dok novi Faraon nije
bio izabran. On je imao preko 100 godina kada je umro i bio je sahranjen u
mauzoleju koji se graničio sa njegovom palatom.
