HIRAM ABIF

q   958 BC

Kada je građevina skoro bila gotova, Solomon je pozvao veštog livca iz Tire da ukrasi Hram metalnim ukrasima od zlata, srebra i bronze.(22) Iako se on zvao Hiram, i tobože je bio iz plemena Naphtali, Slobodni Zidari ga, više od tri poslednja veka, poznaju kao Hiram Abif. Međutim, nigde se u Starom Zavetu ne pojavljuje ime u toj formi. Poreklo samog ‘Abif’ imena nije poznato i o njemu ima mnogo pretpostavki. Široko je prihvačeno da ‘Hiram Abif’ može da se prevede na iskvareni hebrejski kao ‘Huram abi’, imenujući ga kao ‘sin Hurama’. U svakom slučaju, on nikada nije bio arhitekt, niti je ikada bio uključen u stvarnu gradnju Hrama, kao što se često verovalo. Sa druge strane, genijalnost koju je on prikazao u raznolikosti i lepoti svoje umešnosti, obezbedila mu je posebne odnose sa Solomonom.

Koristeći velike jame sa glinom u Sukotu (Succoth) na istoku doline Jordana, 100 km severoistočno od Jerusalima, Hiram je odlio dva velika šuplja stuba u bronzi (svaki 8 m visok i 2 m u prečniku) i ukrasio ih sa kapitelima u obliku velikih zdela 2 m dubokih, kitnjasto ukrašenih, i na svakoj od njih po ivici, u dva reda, sa100 narova. Ovi stubovi su bili podignuti i stajali su zasebno na svakoj strani, na pročelju predvorja, a na istočnoj strani Hrama. Hiram ih je nazvao Boas (Boaz) desni (severni) i Jakin (Yachin) levi (južni), kako su se videli sa spoljne strane ulaza.

On je zatim izlio i bronzani kružni rezervoar sa prečnikom od 4,5 m i sa stranicama debelim 7,5 cm, u stanju da sadrži 37.800 litara vode, i koji se oslanjao na dvanaest bronzanih bikova u prirodnoj veličini. Celokupna konstrukcija je stavljena nasuprot jugoistočnog ugla Hrama, i označavana je kao ‘Liveno More’ ili ‘Laver’(23). Njegova svrha je bila da snabde sveštenike obiljem vode, dobijenom iz dubokih i velikih podzemnih cisterni koje su prethodno bile iskopane radi snabdevanja buduće tvrđave. Neke od ovih cisterni i danas postoje. Iako su dva potoka tekla niz padine Gore Morijah, postojao je i mnogo širi u dolini Kidron, a koji se uvečavao vodom sa Gihon izvora, te je tako obezbeđivao glavno snabdevanje rezervoara putem niza tunela i sifona.

Hiram je zatim podigao ogroman žrtveni oltar u bronzi, čije su mere bile 9 m u kvadratnoj osnovi i podignut u visinu od 4,5 m. Bilo je dodato i deset veoma velikih bazena na točkovima, zajedno sa brojnim bronzanim postoljima za svetiljke, žrtvenim oruđima i bojnim kolima. Sva izrada od metala bila je izuzetno ulepšana ukrasnim reljefnim šarama. Uz sve ovo, Hiram je napravio i zlatni oltar za Svetinju svih Svetinja, kao i sve oplate, ornamente, svetiljke, ćupove i slično; svaki prelepo izrađen od punog zlata i srebra. Po završetku svih ovih radova, površine cele građevine, i one unutar Hrama i one spolja, bile su presvućene zlatnim listovima tako da ni jedan deo osnovne strukture nije bio vidljiv.

Nema poznatih zapisa o ogromnoj količini zlata, srebra, bronze i dragog kamenja koji je upotrebljen (24), premda gruba izračunavanja sugerišu da je oko 20 tona zlata (20,4 tone) bilo iskoriščeno. U svakom slučaju, mora da je sve predstavljalo zadivljujuči prizor koji je bio vidljiv kilometrima unaokolo. Uzgred, nema pisanih podataka o sudbini Hiram Abifa.