IZBOR SOLOMONA

Kada je bio star oko 70 godina, David je počeo da razmišlja o svom nasledniku. Sa rezervom je prihvatao sposobnosti svojih starijih sinova, Amnona i Adonijaha, uzimajući u obzir njihovo ‘loše ponašanje i izdaje’ (Chileab i Absalom su već bili mrtvi). Umesto njih, odlučio je da ustoliči svog najmlađeg sina, Solomona (Shlomó), neposredno pred svoju smrt (14). Iako na samrtničkoj postelji, David je izvukao od Solomona obećanje da će osigurati ostvarenje vizije novog Jerusalima i da će ona biti završena bez ikakvih promena (15). To je bilo u vreme kada je Solomon oženio ćerku Kralja Haremhaba, vladajućeg faraona Egipta koji je, takođe, dao na poklon Solomonu kao miraz grad-državu Gezer koji je nedavno bio pokoren.

Izbor Solomona bio je krajnje mudar. Pored toga što je bio lep, on je bez sumnje bio i najsposobniji administrator i vešt diplomata. Nasleđujući očevo ogromno bogatstvo, on je pametno izvlačio korist od trgovačkih puteva koji su prolazili kroz njegovu zemlju između Indije, Persije, Arabije i Vavilona na jednoj strani i Egipta, Atine, Rima i Kartagine (Tunis) na drugoj strani. Izgleda da je opšte prihvačena procena da su njegovi lični godišnji prihodi bili oko 23 tona (23,4 tone) čistog zlata, što je vredno oko 375 miliona US$ po cenama iz 1997 godine (16).

Malo vremena je izgubio započinjući poslove na velikim projektima svoga oca. Organizovao je radnu snagu kao i smeštaj za sluge i čuvare; otvorio je kamenolome; konstruisao posebne objekte u luci Jopa (Jafa/Tel Aviv) za prihvat drvne građe uvezene iz Tire, položio 80 km novog puta od Jope pa sve do Jerusalima i iskopao obiman vodovodni sistem na planini Moriah.

Prvobitno, vrh planine Morijah bio je skoro 760 m iznad nivoa mora, iako je kod samog Jerusalima bio uzdignut samo 125 m. Njegove strane su se spuštale pod nagibom i do 45 stepeni. Tokom pripreme gradilišta, vrh brda je odsečen da bi se obezbedila platforma sa znatnom dubinom. Kao rezultat svega ovog, konačna visina bila je smanjena na 745 m iznad nivoa mora. Kada je sve ovo bilo završeno, zabeleženo je da su ogromne količine stena ugrađene u izuzetno duboke temelje. Ceo ovaj pripremni posao trajao je četiri godine, pre nego što su mogli da započnu radovi na samom Hramu. Dodatne tri godine i četiri meseca bilo je potrebno da se završi projekat (17).

Ovo dosadašnje izlaganje omogućava nam lakše praćenje hronologije događaja koji su odvijali tokom izgradnje, kao i sudbini Prvog i Drugog Hrama.