IZGRADNJA PRVOG HRAMA – FAZA 2

q   960 BC

Sa postavljenim temeljima, struktura je imala oblik u formi tri sekcije: veranda (trem) ili predvorje, ili ‘Ulam’, koja je bila izvan samog Hrama i okrenuta ka istoku. Ona je vodila, kroz glavni ulaz, u zgradu Hrama, ili ‘Hekal’. Svetinja nad Svetinjama, ili ‘Debir’, zauzimao je jednu trećinu najudaljenijeg dela Hrama od glavnog ulaza. Zajedničke unutrašnje mere Hekala i Debira bile su oko 27 m u dužinu, 9m u širinu i 12m u visinu. Međutim, pod Debira bio je uzdignut oko 3 m tako da je ta soba formirala idealnu kocku sa stranicama od oko 9 m. Frontalne stepenice omogućavale su ulaz u nju. Verovatno je postojala i soba ispod nje, ali to nije potvrđeno.

Kovčeg je bio postavljen u centru Debira, sa dve bočno postavljene, drvene i zlatom obložene statue krilatih heruvima. Sama Svetinja nad Svetinjama, ili Sanctum Sanctorum, bila je zaklonjena od javnih pogleda lanenim zavesama obojenim u crveno, plavo i purpurno.

Zidovi Hrama bili su konstruisani na neuobičajeni način. Prvo su postavljena tri reda poravnatog kamenja, zatim jedan nivo međusobno povezanih greda ili podupirača od kedra, onda još tri reda izravnatog kamenja, pa još jedan nivo građe, i tako dalje (21). Predpostavlja se, da je razlog za ovaku izradu građevine bio bolja izdržljivost u slučaju zemljotresa u tom regionu (Drugi Hram je bio izgrađen na sličan način). I zaista, čak i danas, mnoge građevine između istočne Turske i Avganistana su izgrađene na ovaj način. Iznenađujuće, tek u poslednjoj polovini prošlog veka ovaj princip strukturnog elasticiteta, u odnosu na velike zgrade, je ponovo prihvačen. On je danas široko primenjen u Kaliforniji i Japanu.

Međusobno povezane nadgradnje u vidu odaja, izgrađene na tri sprata, graničile su se sa tri strane Hrama. Bilo je približno 30 takvih soba, svaka sa jednim ili više izrezanih prozora koje su koristili streličari u slučaju potrebne odbrane. Nijedna od ovih soba nije imala pristup samom Hramu: njihov ulaz omogučavala su vrata i stepenice koje su vodile prema svakoj pristupnoj strani verande. Sam Hram imao je svoj jedini ulaz preko predvorja. Nikada nije bilo tri ulaza u sam Hram, premda je moglo biti takvih ulaza u oblast Hrama.

U početku, sav kamenorezački rad u okviru Hrama, kao i onaj za celokupnu spoljnu građevinu, je bio obložen u potpunosti drvenim oblogama. Sam krov, premda skoro ravan, podržavale su kedrove grede, koje su opet bile poduprte sa sedam parova potpornih stubova.

Opisano odsustvo upotrebe metalnih alata u konstrukciji građevine Hrama nikad nije bilo razjašnjeno; npr. ili se želeo izbeći zvuk ili možda metalni alati nisu uopšte korišćeni. Ukoliko je ovo poslednje tačno, onda je bilo potrebno pripremiti drvenu građu i panele daleko od mesta gradnje. Očigledno su metalni alati bili korišćeni u podzemnim kamenolomima, gde se prirodno, zvuk nije mogao čuti na površini.