Naredni period bio je za
Jevreje veoma uspešan; čak toliko da su Egipčani postali uznemireni i
ljubomorni na njihov razvoj i uticaj (2).
Konačno, Faraon Sobekhotep IV naredio je da se Jevreji ponovo vrate u
ugnjetačko ropstvo i da se njihova populacija kontroliše decoubistvom. Tako
je poslednjih 70 godina Boravka postalo poznato kao Ropstvo.
U međuvremenu, Mojsije (Moshe, na Hebrejskom znaći
'crpen [iz vode]') se rodio blizu Memfisa 1527.NC i dobio kraljevsko
odgajanje. Konačno, on postaje rangiran kao Princ od Egipta i uspešan vojni
komandant. Njegov uspeh je bio toliki da je Faraon Au postao veoma
ljubomoran na njega i njegovu popularnost. Stoga, Mojsije biva primoran da
pobegne u egzil u Sudijsku Arabiju 1493.NC, gde se oženio i ostao sledećih
44 godine. To je bilo sve do 1449.NC, i nakon brojnih i hitnih poziva
jevrejske zajednice, Mojsije se ubrzo vraća u Egipat.
Mojsije, sada već 78 godina star, pokušava da ubedi
novokrunisanog kralja Dudimozea da oslobodi Izrailje, ali ovaj ostaje
postojan u svom odbijanju. Uprkos Mojsijevim upozorenjima, nevolje počinju
1448.NC u obliku koji je postao poznat kao
deset Pošasti; kao što su bile žabe, muve, skakavci, i slično
(3).
Osma i deveta pošast pojavile su se zajedno u toku iste noći. Prva je bila
još do tada neviđeni žestoki grad, praćen ubrzo katastrofalnim zemljotresom.
Crna Zemlja, ime koje je tada važilo za ceo predeo delte Nila severno od
Memfisa ( nekih 16 km južno od Kaira) bila je opustošena: kuće, putevi,
kanali, čak i najveći hramovi bili su srušeni.
Od svih patnji koje su saletale stanovništvo, je i
pojava koja tako snažno prkosi bilo kojem jasnom i racionalnom objašnjenju:
sva novorođena deca su počela da umiru; ne obavezno sva odjednom, ali
očigledno u kratkom vremenskom periodu. Nije nikada utvrđeno da li su i
jevrejske bebe imale istu sudbinu; verovatno da jesu, kao i životinje koje
je pogodila slična muka. Nesumnjivo je da se ova katastrofa dogodila,
grobovi su bili svuda i nasumice popunjeni i ljudskim i životinjskim telima,
pomešanim zajedno, a skorašnja iskopavanja su potvrdila da sva otkrića
pripadaju tom vremenu. Svi ti događaji, ta tragedija, bili su dovoljan dokaz
Dudimozeu, i on je tada pristao na Mojsijeve zahteve. Pre nego što je
dozvolio njihovu slobodu, Jevreji su prvo bili obavezni da ponesu sa sobom
sve svoje sahranjene.
Tada su, sa velikim brojem Azijaca koji su ih pratili, napustili svoje kuće
i evakuisali svoje glavne gradske radnje u Avrisu i Pithomi, u oblasti
Gošen. Tako započinje njihova seoba, istočno prema Hananu. Ostali radnici,
uglavnom Azijati, takođe su prihvatili ovu mogučnost, da odu na jug i
masovno izbegnu iz opustošene zemlje.
