RAZJEDINJENA MONARHIJA

q   931 BC

Devet godina kasnije, Solomon umire. Njegov sin Rovoam ga nasleđuje. Međutim, posle kratkog vremena, kraljevstvo se podelilo; Rovoam je zadržao Judeju , u kojoj je Jerusalim ostao prestonica. Jerovoam I izabrao je da vlada preostatkom plemena Izrailja (27), u koji se odsada, po svojoj volji, uključuju i plemena Reuben i Simeon.

q   925 BC

Rovoam, sada u svojoj petoj godini vladavine, dozvolio je delovima plemena sklonim čarkama da napadaju Egipatske naseobine. Faraon, Ramzes II (spomenut na početku), koji je još od kako je bio postavljen na vlast bio poznat kao Sisak (Shishak), odlučio je da kazni Rovoama te je poveo svoju armiju u napad na Judeju. Rezultat toga bilo je uništenje brojnih gradova na brdima. Jerusalim je bio zauzet i prošao bi slično kao i drugi gradovi, ali uvažena je molba Roavima, te je grad bio pošteđen ali u zamenu za većinu pokretnih vrednosti iz Hrama.(28)  Na sreću, Kovčeg je bio pošteđen i ostao je na mestu. Tada je u naredna tri veka nastupio period relativnog mira .

q   690 BC

Dva kraljevstva ostala su odvojena sve dok, uz obostrano pristajanje, Jezekilj , koji je tada bio kralj Judeje - od 715 BC, nije preuzeo, takođe, i upravu nad delom Izraelja. Jezekilj je bio jedan od velikih kraljeva toga doba; njegova veličina ogledala se u tome što je izgradio veliki broj ogromnih kamenih građevina, kako civilnih tako i vojnih. Neke od njih još postoje. On je taj koji je proširio složeni sistem tunela, sifona i rezervoara pod Gorom Morijah u želji da poboljša snabdevanje Jerusalima vodom .

q   597 BC

Posle zauzimanja Sirije, Nabukodonosor II, kralj Vavilona, produžio je sa osvajanjem Izraelja i kasnije Judeje. Držeći uspešno Jerusalim pokorenim, nametnuo je niz kraljeva marioneta da upravljaju njime. Ovakvo stanje nezadovoljstva nastavilo se narednih deset godina sve dok se Jevreji nisu pobunili a Nabukodonosor nije konačno odlučio da slomije i poslednje ostatke otpora.