Do vremena kada se najveći deo
Jevreja okupio na planini Horeb, Mojsije je već bio star čovek u svojim
80-tim. Tu je on primio Deset
Zapovesti. Opis govori o tome da ih je on spustio sa planine Sinaj, u
obliku dve kamene ploče, što je sigurno pod znakom pitanja, posebno zbog
toga što je on sopštio da je to uradio dva puta
(7).
Čini se mnogo verovatnije da je on primio Zapovesti u nadahnjujučoj formi, i
onda ih uklesao u kamene ploče, po svom povratku među svoje ljude. Veoma je
neverovatno da je on uopše mogao da dva puta snese te teške kamene ploče sa
stena na 2150 m visokoj planini i da ostane sam 40 dana bez sredstava za
život. Nadalje, Apokrife izgleda da i potvrđuju ovo; kao da je Mojsiju bilo
zapoveđeno da “napiše Zakon u prisustvu naroda Izraela.”(8).
Blagovremeno, napravljena je posebna zlatom obložena
Kutija Zaveta od drveta akacije, nazvana
Kovčeg, sa dve duge, podupiruče, zlatom obložene motke, za prenos sada
nazvanih Svetih
Ploča sa svojim zapisima. Ona nije bila velika; mere su joj bile 1,20 x
0,75 x 0,75 m. Ipak, ona je morala da bude veoma teška sa svom zlatnom
opremom i ornamentima, pored već prisutne dve Ploče i ostalih svetih
predmeta (9).
Premda izgleda da nema
biblijskih dokaza koji bi to podržali, izgleda i logično i razumljivo da se
predpostavi, da je u narednom
periodu Kovčeg, zajedno sa njegovim ukrasima i potpornim motkama, bio
transportovan uz pomoć kolica sa četiri točka. Kasnije kazivanje o kretanju
Kovčega, kako je to rečeno u obe Knjige Samuila, izgleda da ovo potvrđuje.
Sam Kovčeg je uvek bio pažljivo pokrivan velom kad god je bio izvan velikog
šatorskog Tabernakla. Sam
Tabernakl bio je smišljen odmah po konstruisanju Kovčega, i bio je uvek
podizan kad god su Izrailji želeli da ostanu u mestu za neko duže vreme.
Blagovremeno, pleme Levija bilo
je imenovano za budući izvor naslednog sveštenstva postavljenog za čuvara
Kovčega.
