Obimna zvanična arheološka istraživanja sprovedena su
unutar delova tvrđave u toku poslednjih 120 godina. Međutim, muslimani su uporno odbijali bilo kakva
istraživanja bilo unutar ili pod periferijskim zidovima oko dve džamije.
Saglasno tome, nikad nije bilo mogućnosti da sa precizno odrede temelji Prvog
Hrama, koji su prema Josefusu “ležali duboko postavljenji pod zemljom”.
Možda je vredno imati na umu da su se s vremena na vreme Jevreji vraćali u Hanan
(oko 1400 NC) i u sledećih 2000 i više godina teritorija koju su zauzimala
njihova plemena iznenađujuće malo se menjala. Te granice su se, uglavnom,
pružale od Mediteranske obale (Veliko more) u pravcu istoka skoro 130 km; u
pravcu juga od Golanske visoravni pa otprilike 240 km na jug do kraja Mrtvog
mora.
Sve ovo, zajedno sa gorkom
ozlojeđenošću koju je izazvalo smeštanje Muslimanske džamije na mestu Davidovog
izvornog mesta, u neku ruku objašnjava zašto je današnja država Izrael tako
nepopustljiva u svojem zadržavanju celog Jerusalima. Ovo takođe dalekosežno
objašnjava i današnje duboke podele unutar Izraelske nacije: na one koji se bore
za ono što smatraju svojim pravom po rođenju (prvorođenju), i na one koji žude
za mirom sa svojim arapskim susedima.
Jevreji su ponovo nazad na svojoj zemlji. Zemlji za koju
duboko veruju da predstavlja njihovo Božansko pravo; i koje im je dato zauvek od
strane Svemoćnog Boga (35).
