IZGRADNJA DRUGOG HRAMA

q     537 BC

Priprema za novi Hram je započela. Međutim, kao prvo moralo je da se organizuje zamašno uređenje nivoa platforme za dalju gradnju. Ovo je iziskivalo podizanje ogromnog broja preostalih zidova, u kojima su pojedini blokovi bili teški blizu 100 tona.

Sami radovi na Hramu tada su dobili i konkretne obrise i bili bazirani na sličnom ali mnogo širem projektu, premda bez nekih dodavanja. Kamen je vađen iz kamenoloma ispod Starog Grada. Ovo je urađeno zbog njegove beline kao i zbog njegove fine strukture. Smatra se je i Solomon takođe obezbeđivao svoje kamene blokove iz istog kamenoloma, ali to nije nikada i potvrđeno. Kamenolom još i danas postoji ispod zemlje i pristup njemu je moguč preko ulaza postavljenog između Damaska i Herodovih Kapija. U današnje vreme, kamenolomi kralja Solomona koriste se više puta godišnje za odvijanje Masonskih sastanaka.

I ovog puta, ponovo, krov je bio podržan sa 14 stubova. Međutim, premda impresivan takav kakav je bio, konstrukcija nije bila ni blizu tako raskošno ukrašena kao u vremena Solomona, niti je bilo ikakvih stubova na verandi. Skorašnja istraživanja su otkrila da su temelji okolo jugoistočnog ugla prodirali i u dubinu od čak do 50 m ispod nivoa zemlje. To bi moglo da znači da su u to vreme ti masivni zidovi mogli da idu i do 90 m u visinu na pojedinim mestima. Ovo nije više tako vidljivo, jer su se tokom vekova strme doline susedne planine Moriah napunile nataloženim otpadom raznih iskopina i ostacima građevina, pa su sada te doline postale prilično plitke.

q     514 BC

Posle mnogih kašnjenja, što je dovelo do toga da se rad razvukao na preko 23 godine, Drugi Hram je bio konačno gotov i njegovo osvečenje je bilo u čast vladavine Darija I (Dariusa I), imperatora Persije (34). Vreme koje je proteklo između osvečenja Prvog Hram (957 BC) i rekonstrukcije drugog Hram (537 BC) je 420 godina, a ne oko 500 godina kao što se to tvrdilo.

Tokom drugog dela prvog veka BC, kralj Herod Veliki (37-4 BC) proširio je površinu platforme oko Hrama i značajno poboljšao drugi Hram u svom neuspešnom pokušaju da dobije na popularnosti. On je stvorio kvadratni hodnik sa svodovima ili niz stubišta sa zgradama i za osoblje i za stoku. Sve ovo je nadalje bilo zaštićeno jakom tvrđavom i kulom, kasnije nazvanom Antonio. Uprkos raznoraznim napadima Sirijaca, Grka i Rimljana, koji su se odvijali u dužem periodu, Hram je ostao u funkciji još skoro 600 godina.

Interesantno je napomenuti , da je tokom perioda jevrejske Dinastije Hasmonaeana (152 – 37 BC), izgradjena predivna, za posebnu namenu, kamena dvorana (26 x 18m) koja je bila smeštena ispod nivoa prethodne Kuće Saveta (ili Sanhedrin) u Jerusalimu. Koristili su je godinama tadašnji masoni. Verovalo se da su je koristili za tajne religijske obrede u vreme Solomona. Međutim, nema čvrstih dokaza da se ovo i potkrepi. Ukoliko ona još uvek i postoji, onda je smeštena upravo zapadno od Vilsonovog Slavoluka u blizini Zida Plača. Ona se smatra kao primer najfinijeg rada te vrste od vremena kasnog helenskog perioda.